KLS - SEZONA 2016/17

P
1 Vršac 17 4 38
2 Borac 16 5 37
3 Dynamic 16 5 37
4 Spartak 13 8 34
5 Mladost Admiral 12 9 33
6 Metalac 11 10 32
7 Dunav 11 9 31
8 Beovuk 72 11 9 31
9 Tamiš 11 9 31
10 Napredak Rubin 9 10 28
11 Sloga 7 14 28
12 OKK Beograd 7 13 27
13 Smederevo 1953 2 19 23
14 Konstantin 1 20 22


Čačanske 'haubice' – ima li im kraja?

subota, 28 decembar 2013 12:44

Kada pitate prosečnog Čačanina šta najviše voli, naićićete na različite odgovore. Neko će reći da voli muziku zbog Bore Đorđevića, neko da voli slikarstvo i umetnost zbog Nadežde Petrović. Ipak, najviše njih će vam reći da voli – košarku.

Kult ove igre pod obručima će se teško ugasiti u gradu na Zapadnoj Moravi. Čačak je uvek bio i biće nepresušan izvor talenata, a mnogi od njih su nas u prošlosti uveseljavali, kako u našim omiljenim klubovima, tako i u reprezentaciji.

Legendarni Aleksandar Nikolić je jednom rekao: „Davnih vremena Čačak je bio malo mesto, ali je uvek davao dobre igrače, koji su proslavili taj grad i Jugoslaviju. Tu, pre svega, mislim na Radmila Mišovića, pravog dragulja naše košarke.“

Dakle, sve je počelo sa njim. Radmilo Mišović je razlog zašto se u hali kraj Morave voli i igra dobra košarka.

U svojoj profesionalnoj karijeri je nastupao za jedan klub, čak pet puta je bio najbolji strelac prve lige bivše Juge beležeći prosečno oko 30 poena po utakmici, a sezone 1972/73 je kao kapiten predvodio Borac ka učešću u Kupu Radivoja Koraća osvojivši sa svojom ekipom 4. mesto u prvenstvu što i dan danas predstavlja najveći uspeh kluba.

Stariji Čačani su ubeđeni da je Borac mogao i više da je tada ovaj sport bio isti kao i danas. Naime, Mišović je bezbroj poena postigao iz velike udaljenosti, a tada nije bilo današnje linije za tri poena.

Sledeći igrač koji je i učio od Radmila jeste legendarni košarkaški as, MVP Svetskog Prvenstva 1974. godine i evropski igrač godine u 1980. i 1981. godini. Naravno, reč je o Draganu Kićanoviću, još jednom ’dragulju’ iz Čačka o kome je suvišno trošiti prostor u ovom članku.

Želimir Željko Obradović je najtrofejniji trener Evrope, jedini u svetu koji je i kao trener i kao igrač osvojio SP. Naravno, dolazi iz Čačka, gde je proveo veći deo svoje igračke karijere.

Ne mogu a da se ne setim fenomenalnog Miroslava Radoševića, koji je u sezoni 1996-97 ’žario i palio’ našom ligom postizavši ne malo puta i preko 40 poena po meču za Borac. Bio je i član reprezentacije 1997. godine kada je osvojena zlatna medalja u Španiji, ali nije preterano igrao zbog paklene konkurencije na njegovoj poziciji. Ipak, iako Užičanin, on je u Čačku stekao igračku reputaciju i potvrdio da „dobri šuteri prvo operu ruke u Moravi pre nego što uzmu loptu“.

Naravno, ni danas ne nedostaje ’haubica sa Morave’. U stvari, ako sastavimo petorku od čačanskih igrača, ta petorka bi mogla da se nosi sa evroligaškim ekipama.

Lucidni Marko Marinović iz Radničkog, Uroš Tripković koji je prošle sezone nosio dres Fenerbahčea, a sada nastupa u Italiji, Tadija Dragićević koji je uzdanica Efesa, Branko Jorović, najbolji igrač prošlogodišnjeg najbolje plasiranog tima nakon regularnog dela ABA lige, Igokee, svi su oni „prali ruke u Moravi“.

Jedno je sigurno, ’čačanskih haubica’ će uvek biti u srpskoj košarci, Borac će nastaviti da stvara. Šteta samo što je danas košarka sve ružnija i ne ’trpi’ ovakve igrače...

(Zahvaljujemo se Aleksandru Obrenoviću na napisanom tekstu. Izvor: sportske.net)