Već nekoliko puta je bilo govora da stručni štab prvog tima Borca Mozzart nije otišao na zasluženi odmor, već je nastavio da radi sa mladim igračima tokom juna, kako bi doneo procenu ko bi, eventualno, mogao da od jeseni obuče dres seniorske ekipe.
Pored šefa struke Dejana Mijatovića, zatim njegovih pomoćnika Ivana Drobnjaka i Darka Bogićevića, tu je i Miroslav Milić, dugogodišnji član stručnog štaba prvog tima. Upravo sa njim smo porazgovarali o nekim bitni i zanimljivim temama vezanim za košarku, od njegovih trenerski početaka skupa sa Darkom Rajakovićem, trenerom Toronto Reptorsa, pa sve do nekih trenutnih aktuelnosti.
,,U godinama kada je Rale Bojić vodio juniore Borca, odnosno generaciju 1977/78. godište, počeo sam da se bavim košarkom. Nisam mogao da se izborim za ozbiljniji status, jer je bilo puno talentovanih igrača. Tako da sam 1996. godine prekinuo da treniram, ali sam ubrzo dobio poziv Aleksandra Stefanovića, koji je u to vreme bio koordinator mlađih selekcija, da pomognem na jednom letnjem kampu. Pored mene, tu su bili Darko Rajaković, Ivan Đajić, kasnije se priključio Ivan Drobnjak. Bilo je tu još trenera, ali samo smo mi ostali da se bavimo trenerskim poslom. Kasnije smo priključeni iskusnim kolegama kao što su Nikola Mišović, Milan Petronijević”, započeo je svoje izlaganje Miroslav Milić.
Poput mnogih trenera u gradu na Moravi, matični klub mu je Borac Mozzart, kome je ostao veran do današnjeg dana.
,,Veći deo svoje trenerske karijere proveo sam sa mlađim kategorijama Borca. Jednu sezonu sam čak bio u Železničaru u seniorskom timu, gde sam pomagao Milanu Peci Petronijeviću. A od 2016. godine, na poziv Aleksandra Bjelića, prešao sam u prvi tim Borca, gde sam ostao do danas”, zastao je Milić, a onda je produžio.
,,Za to vreme mnogo dobrih košarkaša je prošlo kroz naš klub, počevši od Malinine generacije, gde su bili Čorbić i Nišavić, zatim Vukićević, Dejan Luković, Uroš Tripković, Tadija i Strahinja Dragićević, Pilčević, Dramićanin, Peđa Stamenković, Dedijer, Miljan Radisavljević, Vukićević, Vasilić, zaključno sa generacijom gde su bili Srđan Krsmanović i Vuk Radojičić. Sve u svemu, mnogo igrača sam trenirao”, dodao je Milić.
Jedan od kolega i prijatelja Miroslava Milića u poslednje vreme je dospeo u žižu javnosti, kako u Srbiji, tako i u svetu. Razume se, reč je o Darku Rajakoviću, novom treneru Toronto Reptorsa.
,,Darko i ja se poznajemo još iz osnovne škole, isto smo godište. Kada je otišao na studije u Beograd, počeo je da radi u Crvenoj zvezdi, gde su bili pravi ljudi u pravo vreme, poput Marina Sedlačeka, tadašnjeg koordinatora mlađih kategorija. On je prepoznao Darkov kvalitet, pa mu je pružio šansu. Nedugo zatim otišao je u Španiju, a onda u SAD”, izjavio je Milić.
Nema mesta sumnji, Darka Rajakovića ovog leta očekuje silan posao.
,,Darka očekuje puno posla. Toronto je poslednji izabrao trenera, tako da su mu obaveze zaista velike. Krenuo je da sastavlja tim, da upoznaje igrače, a mora da počne i sa treninzima. U razgovoru sa njim video sam da je ostao bez glasa, ali da pokušava da sve stigne da uradi. Njemu dan ne traje 24 časa, već mnogo duže. Sve u svemu, pod velikim je pritiskom. Ali ima veliki podršku porodice i svih nas prijatelja. Šteta što neće moći da dođe u Čačak, to mu je važan ventil tokom godine”, rekao je Milić.
Za razliku od svog prijatelja, Miroslav je odlučio da ostane u Borcu, klubu u kom je ponikao.
,,S druge strane, moj put je bio drugačiji. Odlučio sam da ostanem u Čačku, zbog čega se ne kajem. Imao sam priliku da radim sa mnogo kvalitetnim ljudima, tako da ne žalim. Poslednjih nekoliko godina su među najuspešnijim u istoriji Borca. Tako da imamo čime da se ponosimo”, kazao je Milić.
Tekst: Nikola Minović/Đurđe Mečanin
Foto: Đurđe Mečanin